Мада/8
| ←Шена седма | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ОСМА |
Шена девета→ |
ВЕСЕЛА: Јесам добро, него што је мало зиме било.
ОБЛОЖДЕР: Да је л' ти тамо у Завалатици, гдје си био, добро живљење?
ВЕСЕЛА: Добро заиста, не чини се друго него ијести и пити.
ОБЛОЖДЕР: Аферин га ја теби, да је ли веле дана навигациони до тамо.
ВЕСЕЛА: Јес, сваки дан од јутра до вечера а сваку ноћ од вечера до јутра.
ОБЛОЖДЕР: Неће ти реушкати, Фантажија, заиста? Ја сам аллерта[1], мучно је мене приварити, кад ја хоћу. Да једа си гдје сусретио њекога мога побратима Фантажију, и он је тамо отишо?
ВЕСЕЛА: То онега пасалијера? Јесам, обисили су га.
ОБЛОЖДЕР: Објесили? Ола', што је ово? Весела, толи си ти?
ВЕСЕЛА: Ја сам. Да ко цијениш, да је?
ОБЛОЖДЕР: Да бише ли ти обучена у хаљинам од куријера?
ВЕСЕЛА: Да бјех? Него у беневреками, теби се њешто привидило. Јеси ли давно пио?
ОБЛОЖДЕР: Не веле давно; ма ја не знам, ја сам сад с једнијем куријером говорио а сад си ти. Тако ти здравој бити, реци ми, бише ли ти они куријер али да они куријер бише ти?
ВЕСЕЛА: Заисто ти је вино наудило; пођи, небоřе, почини, пођи, нека ти прође!
ОБЛОЖДЕР: Када ти двојица, да си пијана, пођи лећи; ти ми говориш ко Весела, а Весела ко куријер; тот требује да је тако, ја отидох спати.
ВЕСЕЛА: На вјеру пођи, сиромаше, ер ти је потребно!
Референце
уреди- ↑ препреден, будан, опрезан
