Мада/47
| ←Шена шеснеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА СЕДАМНЕСТА |
Шена осамнеста→ |
Пулито ти ова мени реушка, веће не имам потребу ни од госпара ни од никога. Заисто су оди мједи, ја ти идем делонго на Пупнат и онди ћу се читнути да галанť'хуомо и уживат, мени ти ће се свак клањати, ја ћу бити кнез и госпар онди. Госпоје Лучија, компатишка' ме, није благо кому је мињено него кому је суђено. Ма нека ми је видит што је унутра.
За ране боре, ампулица, бочица, питąрића, смола, што је ово* чека' нека пролегам?
Вода за мастит косе. А, а, зато су у ње косе жуте. Си, си, ово ти су бěелети и ћерсе. Знам.
Вода за однијети пиге. Браво, ечелента ствар заисто.
Вода за растанчат кожу на образу.
Смола за губит длаке с образа.
Вода за руменило.
Маст за поцрнити обрве.
Вода за зацрљенит усне.
Прах за обијелит зубе.
Вода за умиват руке.
Квинтесенца за обијелит нокте.
О, о, ово ти су галантарије женске, си, си! Богме ти је сфурнила шес спичарија.
А ово што је? Није болетина ни записе на овому, познаћу ја по воњи, што је?
Чека'. Јако ти је свезана и затиснута. Ово черто перикола извитрјети. О пулито ти воња, ово је заисто млеташка ракија. Ја ћу се напити ер ми је потреба за фланка.
Цаззо есквизита је, попио би је овако десет кутала.
Референце
уреди
