Мада/42
< Mada
| ←Шена једанаеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДВАНАЕСТА |
Шена тринаеста→ |
Потента ти је ова љубав, ако може и стару памет замрсити. Ко би мени реко, да ја у ове сједине имам дјетинску проводјети. Ма се за љубав веле чини, и свака ура пара годиште, докле се дотече што се жели. Госпоје Лучија, да мож него само видити колико су врући плами који жегу моје срце цијећа тебе, веле прије дошла би на ову ресолуцион, на коју си дошла данаска. Ето ја честит, ето ја контенат. Друго ми не остаје, него ли отити на врата и дати они сињо, који ми је реко Облождер за поћ уживати у покоју сунчану ње липос. Си, си, да се иде.
Референце
уреди
