Мада/32
| ←Шена прва | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДРУГА |
Шена трећа→ |
ОБЛОЖДЕР: Гдје си Весела, росице моја, што ми је од тебе, дај алманцо да ти захвалим, ер ми је с госпаром реушкало пулито што си ме научила, него те молим, душице, хоћемо ли веће ми довршити међу нами што имамо, када госпара Пава вјеримо за госпоју Лучију, а ја ћу се оженити за тебе, то ћемо и уживати.
ВЕСЕЛА: То да се ја удам за тебе то је све добро, ма да се моја господарица за твога госпара вјери, то је импосибило.
ОБЛОЖДЕР: Да што могу учинити? ако ме је и сад посло да куцам на врата и да јој речем, да би узо ш њом говорити.
ВЕСЕЛА: Ходи да му саламо берту! Реци, да је госпоја Лучија контента да дође на шес ура ноћи вечераска ш њом говорити, ма да доје маскаран, и јоште да је рекла да ти дођеш при њега око двије уре, ер ћеш помоћ вечеру справјати и послије нека ја мени, пустићемо да госпоја заспи, а ја ћу остало провести пулито.
ОБЛОЖДЕР: Добро ин верита. Пођи с Богом, моја лијепа зого, моја слатка измјено.
ВЕСЕЛА: Ма ми се пријави вечераска, анци се и ти замота' у штогоди мрежине и дођи за врата око двије уре и пита за каритат, ą нека је остало мени мислити.
ОБЛОЖДЕР: Хоћу заисто и нада' ми се.
Референце
уреди
