Мада/28
| ←Шена тринаеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ЧЕТРНЕСТА |
Шена петнеста→ |
ФАНТАЖИЈА: Госпоје Мада, јес ли у кући?, изиди, да ти речем двије ријечи!
МАДА: Почека', идем делонго!
ФАНТАЖИЈА: Добра срећа, није јој оца дома.
МАДА: Знам, што си дошо; знам да је твој госпар Лука говорио ми с ћачком, што му је одговорио, ер ми је он све сповидио. Ја сам одлучила владати се на други начин, јер нијемам кад стати, ер ме страх, да ми отац не изиђе. Однеси ову књигу госпару Луци и реци му, ако име љуби да делонго испуни што сан му наредила у њој и с Богом!
ФАНТАЖИЈА: А бон виаггио! овако се пулито посли оправљајü; ма сам ја при туђој љубави заборавио моју. Јесу три мјесеца да нијесам Веселе видио, страх ме, да се не припета уз Облождера, уз Облождера; ма ако би то било, чинио бих му под батом софижати, не свјетујем га заисто да бршка око ње ни да куша из онога Вернигала; а прем је ево.
Референце
уреди
