Мада/27
< Mada
| ←Шена дванаеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ТРИНЕСТА |
Шена четрнеста→ |
ЛУЧИЈА: Нијесмо, рекла бих, веле стали. Што прајиш, Весела?
ВЕСЕЛА: Чини ти се, госпо, ма јесу три уре да смо из дома. Овако кад се ја застојим на послу, мени се чини да сам стаłа а теби веле.
ЛУЧИЈА: Зашто ти нејмаш другога цињења него ли оправити нашто те ја пошјем, а ти хоћеш све видити и привоњати, то се и застојиш. Узећеш она два јаја што ми кокош утрос снијела и однићеш их оди гдје смо сад били, ер се злочеста чује она пријатејица.
ВЕСЕЛА: Хоћу, сигнора, си.
Референце
уреди
