Мада/20
| ←Шена пета | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ШЕСТА |
Шена седма→ |
ЛУКА: Ја сам видио, Фантажија, све што ми пише прилијепа моја госпоја Мада, ма заисто не ћу реушкати: она хоће, да је ја отидем питати у оца за жену, а Габро је фантастик, неће ми погодити, него што ме свјетујеш.
ФАНТАЖИЈА: Ово се и хоће, кад се из поклисарштине изиде да се монта на официјо од свјетника, чекај, нека ми се у гравитат ставит, ер ова карика има бит езерчитана с великом репутациони — (оди се умиват). О, о, сад говори, госпару!
ЛУКА: Није бријеме од бурле, Фантажија, него те питам: што би ти реко, да учиним?
ФАНТАЖИЈА: Да јој погодиш и што друго може бити него да ти рече нећу. Кад ти то одговори, то ти је ађустано свеколико.
ЛУКА: Али кад ми рече: нећу, ја имам заисто довршити животом и оди моје исте руке погинути.
ФАНТАЖИЈА: А ја гдје ћу доћ саларио скођавати? У врага! Сигнор, но[1], ја имам савјет не отити тамо, а ја те свјетујем да тога не чиниш. Прво ризикај, што би да би, а послије ће бријеме нам наука дати.
ЛУКА: Имаш разлог и прем га ево; ретирај се!
Референце
уреди- ↑ Господине, не
