Мач Павлов
По поју коњи играју,
ер се на ларго справјају
по л’јепе Ане невјесте.
Кад су по неву ходили,
уз пут су дуње садили; 5
кад су се с невом враћали,
уз пут су дуње тргали,
на коњу неви давали.
С њима се неве његује;
низ коња дуње бацала. 10
Лоша јом срећа прискочи,
неви се коса расплете.
Покликне с коња невјеста:
»Једа ли кога од рода,
ал мога али Павлова, 15
да би ми косу оплео!«
Када то зачу млад Павле,
млад Павле брзо прискочи
и неви косу оплете.
Лоша му срећа прискочи, 20
добар му мач се отпење
и удре неву у свце.
Кад видје млада невјеста,
с јабуком рану затисне,
махрамом танком потисне. 25
I тако коња јездећи
до бијела двора Павлова.
Видје хи мајка Павлова;
прид б'јеле дворе шетала.
под невом коња примала. 30
Рече јом с коња невјеста:
»Госпођо, мајко Павлова:
божије дај ми молитве,
Павлове меке ложнице!«
Ал рече мајка Павлова: 35
»Које су ово невјесте,
кад траже с коња молитве,
Павлове меке ложнице!«
С коња ју стара примала,
даје јом божје молитве, 40
Павлове меке ложнице.
Кад леже млада невјеста,
нетом се главом наслони,
душу је своју пустила.
А1 покликне млад Павле: 45
»Престан’те бубњи сребрни!
Не свир’те, свирле сребрне!
Не играј, коло около!
Умре нам млада невјеста!«
Кад чује мајка Павлова, 50
ал Павлу сину говори:
»Проклет ми био, синко мој!
Није то прва ни друга,
нег ти је, синко, десета
од твога мача проклета! 55
Колико ја ти говорим,
да собом мача не носиш!«
