Љубовници/6
←Пети призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Шести призор |
Седми призор→ |
ИНТРИГАЛО: Добро пошла, Ане, душице, гдје ми си се тако сама упутила? Једа мене иштеш?
АНКА: А што ћу од тебе? Које ми је боље с тобом?
ИНТРИГАЛО: Са мном? Ти ме још не знаш, нити можеш знат колико је велика љубав коју ти носим докле не видиш.
АНКА: Дим без огња и љубав без користи једна је ствар: на диму се не може огријат, а с љубави голом не може се помоћ.
ИНТРИГАЛО: Да нека знаш да јес и да ће бит корисна моја љубав, узми ова два дуката од сребра, ја ти их даривам либераменте.
АНКА: Јаох, биједна Ане! Не бих тога узела за очи у глави, то би свак рекао да сам чâс продала.
ИНТРИГАЛО: Деликана ти си! Ма тко ће то ријет? Ако нитко не зна о тому! А ја не бих сповидио ни на конопцу!
АНКА: Да кад је тако, сврху тебе узет ћу их.
ИНТРИГАЛО: Ето ти их, твоји су; него се још нешто хоће.
АНКА: На ти их, на! Знала сам ја да ти хоћеш нешто купит од мене. Нећу их, не! Ти си Интригало, ти ћеш мене у штогоди интригат, од чеса се ја нећу послије дестригат. Узми их, прављу ти!
ИНТРИГАЛО: Почекај, није то тако. Имаш знат, да госпар Ловро Калебић, дотур Прокупијо и Фабрицијо Писоглавић јесу намурани на твоју госпођу Лукрецију, и, по раке бора[1], почели су тратит алеграменте. Ја ти сам им изгулио нешто пинеза и обећах им да по твоје руке имам чинит да се она вјери за њих. А зашто ово не може овако бит, хоћу да им фракамо коју бурлу, ма без тебе нон ц' è субстантиа[2]. Зато ставимо се алавија и гулимо докле можемо, а ругат ћемо се њима докле им додије. Што говориш?
АНКА: Добро. I госпођа би узела једнога од њих заисто, што бих се могла домислит, ма сва три, то не може бит.
ИНТРИГАЛО: Толико боље! Ти настој да она каже добру чијеру[3] свим трима, ја ћу се с тобом договарат, и посао ће исходит алавија.
АНКА: Тако да буде! Једа ли си гдје видио Прождора, јер га је госпођа послала на посао и већ се није вратио?
ИНТРИГАЛО: То онога смрдила? Тамо под каштјелом игра на баке. Ма ћемо и од њега
потрјебу имат. А ево га, отидох, гувернај ми се.