Љубовници
Писац: Непознати аутор
Двадесет и први призор


Двадесет и први призор
ФАБРИЦИЈО, АНКА и ЛУКРЕЦИЈА

АНКА: Тко куца?
ЛУКРЕЦИЈА: Изиди доли делонго и види тко је.
ФАБРИЦИЈО: I принципии соно фелици[1], а не знам ил фине; перò[2], ја ћу од моје стране чинит све што могу перцхе ми насца[3].
ЛУКРЕЦИЈА: Господине Фабрицијо, што претенди ваше госпоство од мене?
ФАБРИЦИЈО: Госпођа Лукреција, јес велико вријеме да ја желим дотећ[4] милос вашега госпоства и назват се ваш вјереник. I, зашто видио сам велике контраријетати, ресолвао сам ин персона доћ открит вам моју мисао и чут ваше одлуке. Што ми одговарате?
ЛУКРЕЦИЈА: То је једна ствар коју би требовало промислит за које вријеме и узет парер од господина Ловра Калебића, мога тутора. Ништанемање, будући госпођа сама од себе, ето ћу те узет, с патом[5] да се то делонго учини сада.
ФАБРИЦИЈО: I ја то хоћу, нека веће не има нитко врјемена ни оказијони за сметат нас. Зато, ево ти давам руку за вјеру.

Референце

уреди
  1. I принципии соно фелици (тал.) - Почетак је добар
  2. ил фине; перò (тал.) - крај; међутим
  3. перцхе ми насца (тал.) - да ми успије
  4. дотећ - стећи
  5. с патом - под увјетом