Љубовници
Писац: Непознати аутор
Деветнаести призор


Деветнаести призор
ИНТРИГАЛО и ДОТУР

ИНТРИГАЛО: Фермај се малахно, господине Дотуру, врати се, јер је твој посао!
ДОТУР: Хеу пхаретрис парцас хостис ацербе туис[1]. Остави ме, Фабрицијо, што ћеш од мене?
ИНТРИГАЛО: Нијесам ја Фабрицијо, господине Дотуру, не, ја сам Интригало, али ме си заборавио, али ме не познајеш? Ако ли ти су крмељи на очима, ја имам једнога пријатеља који ће те протрт зеленијем каменом, оздравит ћеш.
ДОТУР: О, мој Интригало, нијесам слијеп, не, него жалостан, ет премит хуманос долор интолерабилис артус[2]. Ма што хоћеш од мене?
ИНТРИГАЛО: Како што ћу од тебе? А љубав смо заборавили?
ДОТУР: Еррат qуи финем весани qуаерит аморис[3]. Није веће љубав за мене! Фалиле су све твоје инвенцијони! Све ми је наопако отишло! Нећу друго!
ИНТРИГАЛО: Да кад је тако, а ми пријатељи ки смо и били. Ма гдје су женске хаљине, тријеба је вратит их у гет, јер сам за ње оставио заклад од педесет дуката.
ДОТУР: Арте лаборатае вестес остроqуе супербо.[4] Не могу те пинезе костат. Зато, оно што ваљају, платит ћу либентиссиме[5]. Али ето Фабриција, ја бјежим! Иллум монстрифера генуит Полипхемус ин Етна.[6]
ИНТРИГАЛО: Плати ми моје хаљине, олà!

Референце

уреди
  1. Хеу пхаретрис парцас хостис ацербе туис (лат.) - Јао, љути непријатељу, поштеди ме својих стрелица
  2. ет премит хуманос долор интолерабилис артус (лат.) - и мучи зглобове људске неподношљив бол
  3. Еррат qуи финем весани qуаерит аморис (лат.) - Вара се тко махнитој љубави тражи крај (Проперције III, 7, 29)
  4. Арте лаборатае вестес остроqуе супербо (лат.) - По тлима се гримизни стеру / сагови свуда (Енеида I, 639-640; цит. изд., стр. 28)
  5. либентиссиме (лат.) - врло радо
  6. Иллум монстрифера генуит Полипхемус ин Етна (лат.) - Њега је родио Полифем на Етни што чудовишта ствара