Љубовници/48
| ←Четрнаести призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Петнаести призор |
Шеснаести призор→ |
ВЕСЕЛА: Ево ме, госпару, што ти је од потрјебе?
СТАРАЦ: Донеси они конопац од густијерне, зашто хоћу да вежемо ове фурфанте.
ПРОЖДОР: Не носи, Весела, браче! Знаш ли да сам те ову пасану ноћ ја скапулао из вражјијех ноката?
ВЕСЕЛА: Јес, заисто, немојмо га, госпару, везат, добричак је, хоће ми га се.
СТАРАЦ: Али хоћу знат што је фракао, зашто се овако обукао. А гдје је ови други?
ПРОЖДОР: Ето га, госпару, за кантуном, удри на њега, он је све ово крив, он ме је на ово ставио.
ПРОЖДОР: А ја ћу опордентем ривам[1]. (Иде тја)
СТАРАЦ: Није никога! А гдје бје Прождор?
ВЕСЕЛА: Утекао је дома.
СТАРАЦ: А зашто га нијеси чувала?
ВЕСЕЛА: А, ја ћу ти га чуват!
СТАРАЦ: Да тко него ти? Имаш ми је платит! А, ево Интригала, сад ћу те аџустат. Интригало, овамо стани! Двигни ју мало на коња![2]
Референце
уреди- ↑ опордентем ривам (лат.) - Прождоров искривљени латинско-талијански говор треба да значи: ја ћу на другу страну; он је опордентем повезао с изразом опурдуј („гони", „носи се"), који примјерице употребљава Фабрицијо закључујући трећи призор другога чина; ривам је према тал. рива (обала). (Ф. Чале)
- ↑ Двигни ју мало на коња - израз „коњ" и „дати коња" потиче од дубровачког обичаја кажњавања ученика тако да га се стави на кркаче и батина по задњици. Исти начин кажњавања спомиње Држић у Дунду Мароју.
