Љубовници/47

←Тринаести призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Четрнаести призор

Петнаести призор→

Четрнаести призор

ФАБРИЦИЈО, ПРОЖДОР и СТАРАЦ

ПРОЖДОР: Ако ја знам да је најљепша љубав у кобасице и да љепос сваколика у њима се уздржи!
СТАРАЦ: Олà, што се ово чини? (На Фабриција) Тко си ти?
ПРОЖДОР: А сада је интрењо дассено!^[1]
ФАБРИЦИЈО: Ја сам, сигнор, прости ми, добри људи не ишту туђе ствари!
СТАРАЦ: Али ово је мој посао, фурфанте један! Јесам ли ти рекао да не доходиш на ову улицу?
ПРОЖДОР: I ја сам то говорио, господару Ловро, ма је инсолент веле ако ме је хтио уштинут за сису.
СТАРАЦ: А ти миссер^[2] Прождоре, што си то учинио од себе? Која је ово берта?
ПРОЖДОР: Није берта, госпару, заисто, него сам ја Лукреција, моја господарица. То ови инсолент хтио ме овдје афорцат супроћ мојој репутацијони.
ФАБРИЦИЈО: L' оццасионе è буона!^[3] (Иде тја)
СТАРАЦ: Којој репутацијуни? Орсů, мано алл' арма!^[4] Или имаш сповидјети свеколико, или чу те чинит возит у галију! Весела, о Весела!

Референце

1. дассено (тал.) - заиста
2. миссер (лат.) - господине
3. L' оццасионе è буона! (тал.) - Прилика је добра! (за побјећи)
4. Орсů, мано алл' арма! (тал.) - Хајде, на оружје!