Љубовници/4

←Трећи призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Четврти призор

Пети призор→

Четврти призор

ЛУКРЕЦИЈА и АНКА, ње службеница

ЛУКРЕЦИЈА: Заисто, Анка, кад ја замислим удат се, ухити ме грозница, јер не могу помислит узет господара врху мене.
АНКА: Није теби, самој тако, госпођа Лукреција, ни стања ни живота. Тријеба је свакако да се удаш. А сама знаш колико полетарића около тебе. Не можеш заисто него један дан стећи којигоди глас који нећеш отрести.
ЛУКРЕЦИЈА: То веле добро и знам и видим, ма на, узми! Кога ћеш узет? Ја не находим
ки би за ме био.
АНКА: Јес доста вриједнијех, галантијех младића, можеш изабрат једнога по једнога и узет кога ти сама замислиш.
ЛУКРЕЦИЈА: Тако је. Да ли та обилност мене убогу чини? Ја не находим врагутога на
препозит^[1].
АНКА: Што би рекла од Шиме Оштробрадића?
ЛУКРЕЦИЈА: Вераменте јес суџет у њему! Нека би ми све на карте изиграо!
АНКА: Да Иво Макарулић? Би ли ти тî угодан био?
ЛУКРЕЦИЈА: Дакако! Нека ме држи у кухињи, а он нека чини амор и спи у мојој камари с онијема којијех знаш.
АНКА: Да Михо Лојарић какав ти се чини?
ЛУКРЕЦИЈА: То они пијанац? Попио би ми у осам дана сву моју ентрату, а врага би изио с дружином.
АНКА: Да Џорета Крамаревић?
ЛУКРЕЦИЈА: Они у окрпљенијем хаљинам? Вераменте си!^[2] А тко би га узео? Не би му дали ни дјевојку! Фантастик је.
АНКА: Да Бернардо Болина?
ЛУКРЕЦИЈА: Си бен!^[3] I Радовановића товар све једнако!
АНКА: Да Мароје Сушета?
ЛУКРЕЦИЈА: Они што се нигдар не умије, него носи образ колико јеђупак и руке како дастрокса што се пари у огњишту. Гњусичина је!
АНКА: Да Луко Пињокатица?
ЛУКРЕЦИЈА: Ох, ох, домислила си се! Ако не умије с људима говорит, него бјежи од чељади колико од зле среће, а све дотура с бикароци!
АНКА: Да ја не знам кога веће изнаћи.
ЛУКРЕЦИЈА: Не? Оставила си најбоље. Имам, нека знаш, три партита по руке, који би ме форсе^[4] делектали, ма јесу неке диференце велике, које ме страше веле. Први ти је дотур Прокупио. I заисто, не би зао био, ма веле говори, додијао би ми у мало дана. А послије^[5], сва његова памет јес у дотрини, а ја бих жељела да се аплика на што друго.
АНКА: То би ти хтјела да се васколик завуче у те и о теби самој да ради^[6]?
ЛУКРЕЦИЈА: Тер то би то зло било? Не би, нег веле добро за ме; ма не би се он могао превратити форсе, јер је штогоди напријед с годиштима. Јес они други, госпар Ловро Калебића. I ови би ечелент био за ме, ма је одвеће стар, страх ми је не уртат у којегоди зло скровито, што ја знам!
АНКА: То да није килав? Тому је ремедијо: чини да ти донесе феду од барбијера, и то се аквијета.
ЛУКРЕЦИЈА: То су мучне ствари, отит по барбијерих, нека послије свак зна моје мисли скровене. Јес трећи, они неки Фабрицијо Писоглавић, вераменте је младић добре ћуди и свак га хвали, ма ме је страх од њега.
АНКА: Од чеса те је страх?
ЛУКРЕЦИЈА: Јоште је прем млад, не може се знат на што ће га етат изнијет, да ако урта у којигод вициј, пођи се ослободи од њега. Ласно је увалит се, али се је мучно извалит.
АНКА: I небо да паде побило би све препелице. Ти си госпо, фантастика веле, нијесам те нигда за такву сцијенила.
ЛУКРЕЦИЈА: Ово су ствари које чине фантастикат пер форза^[7], јер се не бих узела самовољно утопит, а није лашње него скочит у море. Ходмо дома, размислит ћемо боље.

Референце

1. на препозит - баш како треба, у прави час, прикладно
2. Вераменте си! (тал.) - свакако, заиста (иронично)
3. Си бен (тал.) - дакако
4. форсе (тал.) - можда
5. а послије - а онда (према тал. е пои)
6. радити о коме - бринути се за кога, посветити се коме
7. пер форза (тал.) - силом, хтјели то или не хтјели