Љубовници/37
| ←Трећи призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Четврти призор |
Пети призор→ |
ИНТРИГАЛО: Ево а темпо и Анка, пер вита миа! Добро јутро Ане, је ли ти се што ноћас снило?
АНКА: Снило ми се? А нијесам га ни стака учинила с твојом махнитости. Којега си врага интригао, да нијесам сву ноћ имала мира ни покоја?
ИНТРИГАЛО: Све добро, не бој се ничеса. Кад сам ја на послу, све ће мирно бит. Фабрицијо ни Дотур нијесу се ништа домислили. Још не знам што ће ријет госпар Ловро, јер нијесам њега још видио.
АНКА: I ја знам да се нијесу домислили; а тко би се домислио твојијем фурфантаријама?
ИНТРИГАЛО: Још је једна љепша. Здрукнуо сам Дотуру један цекин у злату. Кад га
промијеним, раздијелит ћемо га на пô. I има доћ у госпође Лукреције обучен на женску.
Него, тријеба је да Прождор нађе начин да му не да уљести у кућу. А настојат ћу интригат и госпара Ловра у штогоди.
АНКА: А хоће ли то умјет Прождор оправит?
ИНТРИГАЛО: Нека је мени, ја ћу га научит. Ти интанто стој леста на послу.
АНКА: Ништа, не, пођи, чини посао, ја сам се домислила што ћу му учинит, не брини се. Ја отидох.
ИНТРИГАЛО: А бон виаггио![1] I ја идем провидјет[2] женске хаљине за Дотура.
Референце
уреди