Љубовници/12
| ←Једанаести призор | Љубовници Писац: Непознати аутор Дванаести призор |
Тринаести призор→ |
ИНТРИГАЛО: О, госпару Ловро, јес ура да те иштем, ја бих дебото рекао да си намуран на бокару, а не на госпођу Лукрецију, кад те није и нећеш стат на договор.
СТАРАЦ: Чеса нијесам намуран? Чеса ме није? Чеса не стојимо на договор? Намуран
сам, Интригало, намуран, то буди сикур, е ово ме, што хоћеш?
ИНТРИГАЛО: Јесам ли ти рекао да се често чиниш видјет, а ја тријеба да те иштем по карти од навегања. Гдје си се у врага забио? Јер желим да чујеш једну нову есквизиту за тебе.
СТАРАЦ: Ах, ах, ах, реци ми, мој лијепи Интригало, јер ти ми доходи јежња од феличитати. Што је, брате, што?
ИНТРИГАЛО: Отишла ти је она худоба заисто Анка и за она два дуката што смо јој даровали купила је једну бритвицу од сребра и дала је разумјет[1] госпођи Лукрецији да ју је нашла и да то није нитко изгубио него твоје госпоство, а то све за узет разговарат се од тебе.
СТАРАЦ: Ечеленто, пер вита миа! Да ето јој друга два дуката намјесто онијех, мерита ти их черто. Да што је било за то?
ИНТРИГАЛО: Госпођа Лукреција, како скрупулоза владика[2], хоће да се врати оному ки је је изгубио, и зато ће послат Прождора да иште једа се нађе госпар. Наћ се неће, јер је није нитко изгубио, то ће тако она остат мирна.
СТАРАЦ: Добро је то. Да који су се разговори од мене учинили?
ИНТРИГАЛО: Кад је Анка споменула твоје госпоство, ончас је рекла госпа Лукреција:
„Вераменте, госпар Ловро Калебић веле је галант. Још сам чула од покојнога дједа да
веле лијепо удара у виолин. Зато бих га узела чут." I ми ти смо с Анком одлучили, да дођеш вечерас под прозор с виолином око двије уре и да поудараш, а она ће уто опета преузет с њом разговор и усадит њој у срце твоју љубав. Је ли овако лијепо?
СТАРАЦ: Лијепо и прелијепо. Ја идем акордат виолин, јер нијесам у њ ударао јес веле годишта. Него, кад ћу отит?
ИНТРИГАЛО: Јесам ли ти рекао, око двије уре ноћи, ма се немој окаснит.
СТАРАЦ: Ласса фар а ме! Цхе фелицита![3] Што ти је ентрата од Карбана и баштина од Мулина![4]
ИНТРИГАЛО: Интригао сам их назбиљ, а сад: мано а дестригаре[5]. Ево среће, ево Прождора! Како ми све пулито реушкава.
Референце
уреди- ↑ дати разумјети - преварити
- ↑ владика - племкиња, госпа
- ↑ Ласса фар а ме! Цхе фелицитŕ! (тал.) - То је моја брига. Које ли среће!
- ↑ ентрата итд. „Точно се не разабире на што Старац мисли, на Лукрецијино имање којега би се он, лакомац, хтио домоћи, или на властито, које, као вриједност, успоређује са срећом што ће му је пружити Лукреција. Упада у очи да је у комедији, у којој су иначе све саставнице структуре посве једноставне и јасне, нејасна алузија управо у том контексту гдје се одједном спомињу, изолирани, ти локалитети. Стога ми се чини увјерљивим претпоставити да је преписивач-адаптатор сам унио та имена, којих по свој прилици у матици није било, или је на том мјесту замијенио реченицу." (Ф. Чале) Карбан и
Мулине су предјели у Трогиру. - ↑ мано а дестригаре (тал.) - почнимо размрсивати
