Љубице драга моја,
твој поглед сунчани
зло ме израни;
тер свегј цвилим без покоја
и об ноћ и об дан,5
истући ку помоћ
у тебе свегј заман.
А ти твргја него ками,
у кому дух није,
хугја од змије 10
стојиш глуха, тер сузами
мојим руг твориш,
и огњем твојиме
свегј живот мој гориш.
Устави се јур, устави, 15
веће ме не труди,
о злобна ћуди,
надари ме твом љубави,
узми ме за роба,
нека сам све вриме 20
твој сужан до гроба.
Не дај, грозне сузе моје,
ке роним не пристав,
на суд прид љубав
да приступе, ма госпоје, 25
ер ино немој мнит'
тве лице једино
мени ће присудит'.
