Љубави, које влас на свит се свуд слави
* * *
Љубави, које влас на свит се свуд слави,
за што ме у пораз овако горк стави,
овако горк стави, да небог тужан ја
врху све нарави не вим наћ покоја?
Не вим наћ покоја, ар мени не даш вик,
да моја госпоја створи ми вриједан лик,
створи ми вриједан лик, нека ја на свити
могу се све чловик тужан зват и рити.
Тужан зват и рити ну би бил' дваш боље,
да будем умрити, нег цвилит с невоље,
нег цвилит с невоље, ка кроз ње жесток вај
срце ме зло коље јадовно на свит сај,
јадовно на свит сај јер живот тко води,
не живе вијеку тај, ну мртав све ходи.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
