Љубав ме умара кроз радос два ока
и с раном јад ствара, тер гинем прије рока,
да ниткор на сај свијет не зна теј болости,
ни море ино ријет нег јадне жалости.
Ја не смијем изрећи, да ми тко не зазре, 5
што мислим желећи, тер с јадом живот мре.
Госпођа с', ка мореш познати рани лијек,
и дат ми ти мореш вас покој у мој вијек;
јер ино не желим, дан и ноћ мислећи,
нег да т' се умолим све туге изрећи. 10
Ах, све ми срдачце притужно спражи се,
још веће ме личце кад позрје најлише;
не желим ини дар, нека знаш, пријати
нег да би одизгар пријеку смрт имати;
јер болос жестоку ћути ме срдачце, - 15
то је лијек узроку твоје двије очице.
