Липости твоје цић, врх свега цић очи

Липости твоје цић, врх свега цић очи
Писац: Непознати аутор
647. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Луја.



* * *


Липости твоје цић, врх свега цић очи
   скоро ћу на смрт прић, Бог тој ми свидочи,
већ ако на мене смилиш се тер моје
   угасиш пламене, свим вилам госпоје.
Јер да сам још камен могу рећ али лед, 5
   још би ме у пламен обрнул твој поглед.
А затој утажи тве очи, суначце,
   тер веће не пражи ме њими срдачце.