Липо мајка Манду ниговала

* * *


[Липо мајка Манду ниговала]

Липо мајка Манду ниговала,
увечер је вином умивала,
а ујутро ружон истирала,
да јон буде била и румена,
да б'је мајка наближе удала. 5
Што је мајка липше ниговала,
то је мајка надаље удала,
за онога Сејанин Ивана,
ал је Манде говорила мајци:
„О старице, моја мила мајко, 10
ја ти нећу за Ивана млада,
у њега је чудновишта мајка,
ја јој нећу угодити млада!"
Ал је мајка Манди говорила:
„Не будали, драга ћери моја, 15
научит ће тебе твоја мајка,
како ћеш јој ти угодит млада;
стоји нима годиницу дана
док породиш своје чедо мало,
па се својин чедон разговарај: 20
’Липо ти си, моје чедо мало,
липо те је породила мајка!’"
Што нон рекне мајка, то учини.
Посли нег је млада нимовала,
нимовала годиницу дана 25
и посли нег је чедо породила,
она стане чеду говорити:
„Липо ти си, моје чедо мало,
липо те је мајка породила!"
(То како је мајка свитовала.) 30
Мисли Манде да нико не чује,
то је чује Иванова мајка,
ал је Иве мајци говорио:
„О бора ти, мила мајко моја,
ја ћу ти се јунак оженити 35
са прилипон Горкињон дивојкон,
ка' је моја нима Мандалина!"
Ал је мајка говорила Иви:
„Не будали, драго дите моје,
није твоја нима Мандалина, 40
на т' узима своје чедо мало,
па се својин чедон разговара:
'Липо ти си, моје чедо драго,
липо те је породила мајка!"
Још је лишје Иви угодила, 45
Ивановин билиман двориман,
још и оној Ивановој мајци.
Зато Иве ништа не хајаше
вен се шеће у своје коморе
па узимје вере и прстене, 50
па он идје дариват дивојку,
прстен даје, свадбу уговара
да пирују за недију дана,
до недије која прво дојде
да се нада сватин у дворове. 55
Кад је танка недија сванула,
ето сваћа кроз гору зелену,
проговара мајка нимој Манди:
„Да бора ти, нима Мандалино,
ка' си нима, барен ниси слипа, 60
ето сваче у биле дворове,
обуци се штогод лишје можеш,
па ти ајде на горње пенђере
и ти стави јордан око врата,
што си, Манде од мајке донила, 65
ти обуци жуту свилу на се!"
Липа Манде липи свит пријала.
Она иде на горње пенжере
и обуче жуту свилу на се,
мекне златни јордан око врата 70
што га млада од мајке донила.
Ето свача у бијеле дворе
па завапи Горкиња дивојка:
„Ајме, Иве, мили господаре,
што је оно на горње пенжере, 75
ил су снизи ил су лабудови,
ил је у мир сунце сазиђано,
ил су прази од сувога злата?"
Говори нон Сељанин Иване:
„Ни су снизи, ни су лабудови, 80
нит је у мир сунце сазиђано,
нит су прази од сухега злата,
нег је оно прва јуба моја,
јуба моја, нима Мандалина!"
Ето сваће у бијеле дворе, 85
нима Манде изашла прида ње,
под свакин је коња уватила,
свакен дала румену јабуку,
само није Горкињи дивојки.
Кал је било од обида вриме, 90
свакон служи око стола вино,
само неће Горкињи дивојки.
Ка' то види Горкиња дивојка,
проговара Горкиња дивојка:
„Да бора ти, нима Мандалино, 95
под свакин си коња уфатила,
свакон дала румену јабуку,
свакон служиш око стола вино,
за ме не знаш ка да ме ни нима!"
Проговара нима Мандалина: 100
„Да бора ти, Горкињо дивојко,
пуно стала, мало говорила,
ниси овим дворин угодила!"
Ка' то чује Иве господаре,
он завапи иза свега гласа: 105
„Ајме сваћо, моја мила браћо,
ид'те, пијте, шта год ван је драго,
водите ми дивојку натраге,
кад ни моја нима Мандалина!"

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг


Референце

Извор

Олинко Делорко: Народне пјесме отока Брача, "Народна умјетност", 1980, Вол. 11/12 Но. 1, 1975., стр. 215-216.