Лијечник и за невољу — Ле Мéдецин малгрé луи/15
| ←Шена четврта | Лијечник и за невољу Писац: Молијер Шена пета |
Шена шеста→ |
Рено: А, госпару, а ја сам питō за те, дје си.
Петар: Постō сам доли у вас прид кортом докле сам оточио што сам савише попио. Како немоћница?
Рено: Мало гора иза како је узела лијек који сте јој дали.
Петар: Толико боље: то хоће ријет да чини операцион.
Рено: Тако је; ма уколико узчини операцион, страх ме да је не задуши.
Петар: Не сметај се за то ништа: ја имам лијека који се ругају свијем тезијем. Ја ти је ту и чекам докле џусто веће узиздише.
Рено: Ко је ти ту кога водиш с тобом?
Петар (чини хиљеге с руком, с којијем хоће указат да је спичар): Ово је...
Рено: Ко?
Петар: Они...
Рено: А, а?
Петар: Који...
Рено: Разумијем.
Петар: Имаће потребу ваша госпођа кћи.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|