ПРИКАЗАЊЕ СЕДМО
ЕНЕА, ТУРНО, ТРОЈАНИ, КРАЉ ЛАТИН, ЛАТИНИ
ЕНЕА:
Пусти отровне ријечи, пусти.
За страшива кога твориш?
Све тој лажеш посред усти, 2390
на Тројане што говориш.
А прем ево од овуди
и краљ Латин к нами греде,
платит ми ћеш прид њим, худи
несвијесниче, теј бесједе. 2395
ТУРНО:
То ја хоћу, то ја желим,
прид свијем свијетом да ти укажем
јуначкијема вриједнијем дјелим,
ал' ти лажеш, ал' ја лажем.
ЕНЕА:
Несмотрно говорење 2400
став' на страну тер се справи,
племенито на чињење,
вриједан витез чијем се слави.
Молим ти се, краљу, сједи,
тер потврди клетву твоју, 2405
паче кћерцу тер доведи,
нека пази срећу своју,
да раслади моје труде
ведријем здраком свога лица,
и да тај час она буде 2410
добитнику вјереница.
КРАЉ:
Кад не ћете, младци славни,
да се инако погодите;
ја понављам говор ставни
и моје клетве темељите. 2415
Све што је смеће данас било,
свијем се небом кунем прије.
да по знању мом слиједило
и по вољи ништа није.
Кунем се опет, да кћи моја 2420
оному се има дати,
од овега који боја
у добитју буде остати.
Хрли један вас дворника
Лавинији ријет, да сада 2425
ова дјела сва колика
дође пазит с мира града;
и кад буде бој свршити,
да за већу час и дику
упути се овди бити, 2430
плата славном добитнику.
Ви витези бијења овога,
кијем владање придано је,
заточника сваки свога
већ на мјесто стави своје. 2435
По закону њим бојному
сунце и вјетар раздијели се,
по јунаштву да правому,
не по срећи, бој чини се.
ТУРНО:
Ја не марим ништа тога; 2440
бојне трубје запјевајте,
тер до сврхе од силнога
боја пјеват не пристајте.
Овди се Енеа и Турно бију; Турно рањен пада, и говори
ЕНЕА:
Овако се згађа онима,
ки војују без разлога! 2445
Прид Латином овди свима
добитника познај свога.
ТУРНО:
Добио си, свијетли бане:
ево на смрт рањен падам;
од приљуте ове ране 2450
жив се у дуго бит не надам.
Подпуно је већ остала
Лавинија љуби твоја;
по правди је достојала
ову плату плахос моја. 2455
За живот се мој не молим,
ти од њега што хоћ' чини;
за тужна се ћаћка болим,
кому гинем род једини.
Да дај мртво тијело моје 2460
уцвиљену старцу врати,
да разгледа јаде своје,
да ме може укопати.
Смили му се, болну, смили,
не узмнажај му јад немио, 2465
твој Анкисо ћаћко мили
приличан је њему био.
КРАЉ ЛАТИН:
Не удри, бане, с тве благости
по свем свијету похваљени,
за моју му љубав прости, 2470
мало жива даруј мени.
Не мо казат срџбу огњену
врх снижена и добита;
врат' га ћаћку ражаљену,
ки је од мојијех старац лита. 2475
Уред један од дворника
пођи кћерцу му доведи,
да ужива вјереника,
кога небо њој одреди.
ЕНЕА:
О присвијетли крају, кога 2480
са свијем срцем и памети
ја као ћаћка љубим мога
и поштујем на свем свијети
што на твоје молбе благе,
што да кратим твој доброти? 2485
Мој бих живот с воље драге,
нег ли Турнов дарово ти.
За љубав му праштам твоју
О Рутули, не цвијелите;
уживајте милос моју: 2490
Турна ћаћку поведите.
Племенита ма десница
прашта онезијем, ки се моле,
а пошиље земљи ница
главе силне и охоле. 2495
КРАЉ:
Сам си себе придобио,
мој драг синко, тезијем дилом,
и до неба узвисио
име твоје ћудим милом.
А прем ево кћерца моја 2500
греде с драгом свом дружином;
ужива ју младос твоја,
тву десницу здружи шњоме.
