ПРИКАЗАЊЕ СЕДМО
ДВОРКИЊИЦЕ ТАНАЦ ИЗВОДЕ; ЈЕДНА ДВОРКИЊИЦА:
Покли оне ктјеше отити,
ми, љубљена дружбо моја,
данашњега сред покоја
слиједимо се веселити.
Двије танац изведите; 1645
пјеватћемо ми остале
слатке пјесни и честите,
складне женбе ким се хвале.
ДВОРКИЊИЦА 1.:
Честитије дружбе није,
него када муж и жена
у радости, у складности 1650
воде љета сва љувена.
Кад мир шњима мјесто има,
и кад живу складно у једно,
по разлогу ријет се могу
у два тијела срце једно. 1655
Све највеће на свијет среће
свијем складом добивају,
и једини рај истини
врху земље уживају.
Заљубљене, сједињене 1660
постеља их кратка прима;
завадјенијем и сметенијем
вас сај свијет је тијесан њима.
ДВОРКИЊИЦА 2.:
Свеђ љубити, свеђ цијенити
муж је држан своју другу, 1665
ако не ће шњоме смеће,
и не гледат ниједну другу.
А да жена јес хваљена, 1670
и да војна вик не смете,
благе ћуди шњиме буди,
и његове слушај свјете.
Споменути све што ћути
по тихо му кад год може,
али у свему тријеба је њему
да се мисли ње подложе. 1675
Ну учини Аматини,
која с краљем тврдо глави
цијећа вјере своје кћере,
нијесу биле од љубави.
Разумнога војна свога 1680
и небеса не слушати,
нег све луде тјерат суде,
не може се мудра звати.
ДВОРКИЊИЦА 3.:
Спаметнија
Лавинија 1685
од мајке се може ријети,
ка мудрому
чајку свому
иште и небу погодити.
Свијесно сада 1690
дикла млада
и с разлогом свакијем суди
љубовника
вјереника
Енеу, ки је боље ћуди. 1695
ДВОРКИЊИЦА 4.:
Хвалимо ју,
частимо ју,
што плахога Турна не ће,
кому клети
на памети 1700
немири су, бијења и смеће.
Дјевојчица
и диклица
изгледа] се у њу свака;
што ће имање, 1705
гди је незнање
и немила ћуд опака?
КОР:
Хваљени су и сцијењени
сви колици, који у боју
раде за свој град родјени 1710
и за вјеру трудит своју.
Вијеку човјек не умире,
паче живе свеђ на свијети,
на час родна мјеста и вире
који живот свој посвети. 1715
Јуначко је дуговање
за њих своју крв пролити,
и на свако дјеловање
витешко се поставити.
Ну цијећ женске једне главе 1720
ке љепоту вриме крати,
силне боје и крваве
није спаметно заметати;
навластито тко се справља
отимати туђе љуби, 1725
на велико зло се ставља,
неправда га сва погуби.
Тим што иште и настоји
Турао, узрок нашијех смећа,
Лавинију да освоји, 1730
коју Енеји краљ обећа;
проћ разлога што се опира
он вишњега заповиједи,
који не ће да ова вира
с лијепом диклом и шњим слиједи; 1735
што је краља тројанскога
за њу позвао на бој љути;
све дјелује без разлога,
и путом се злијем упути.
Тко без правде мач извади, 1740
та од мача често паде;
и сам себи смећу гради,
тко иште смеће и заваде.
