ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
КРАЉ ЛАТИН, КРАЉИЦА АМАТА
КРАЉ ЛАТИН:
Пусти мисли пуне смеће,
и разведри твоје лице,
ни се срчи на ме веће, 355
моја љуби и краљице.
Ја бих жељи срца твога
јоштер давно погодио,
и за Турна храбренога
нашу кћерцу заручио; 360
ну богови вишњи бране,
да ју њему дат будемо,
хотећ зете иностране
да у кућу доведемо.
Сто пророка, сто зламена, 365
сто приказни нами прити,
да она с никијем садружена
нег с туђином не има бити.
Оне пчеле, ке су од скора
сједињене и веселе 370
у град ови прико мора
из далека долетјеле,
тер на ловор узвишени,
ки нам реси дворе биле,
успеле се, и медени 375
стан они час туј зградиле;
они пламен, ки на глави
Лавиније лијепе и младе
без ниједне се штете објави,
што нас љуто свијех припаде: 380
ко знаш добро, хоће ријети,
да се од нас овди чека
зет племенит, кога изнијети
срећа ће нам из далека;
да ће наша кћи на свити 385
име стећи пуно уреса,
и да ће нас узвисити
ње племеном до небеса.
Свијех пророка мјеста овога
ово мудри збор говори, 390
Фауну су ово ћаћка мога
срећни за нас одговори.
КРАЉИЦА:
Краљу, изми си из памети,
да ћу подат ја никому
драгу кћерцу му на свијети, 395
разми Турну храбреному.
Сред честите Италије
ни свјетљега, ни љепшега,
ни бољега младца није
у свијех дјелијех, изван њега. 400
Или живот мој скратити
десница ће сама ова,
или она не има бити
ничија љуби, ван његова.
За то се не труди, 405
ер ме не ћ' пригнут вик,
да буде њој худи
Енеа вјереник,
и да ја дат будем
мој пород, моју дику, 410
и богу и људем
мрзећу крвнику,
ки супроћ закону
најпрве све љуби
Креусу, Дидону 415
химбено погуби.
С кијем свјетом ма кућа
да прими за зета
удовца бјегућа,
невјерна, проклета? 420
КРАЉ ЛАТИН:
Чему зла језика,
кралице? устави,
и не псуј бојника,
кога вас свијет слави.
Не чу ли бесједе, 425
јучера ке мени
поручи Диомеде
заточник храбрени?
да није од њега
посред све господе 430
витеза јачега,
бољега војеводе:
као с мачем, као с копјем,
научен из млада,
под тешкијем оклопјем 435
лијепо се он влада,
као једнак Ектору
крипостим би својом
јуначком у збору
високом под Тројом; 440
ну благом да ћуди
Ектора надходí,
чијем стјече час свуди,
чијем срца господи.
Овака јоште два 445
да је Троја родила,
Грчка би земља сва,
не она, цвијелила.
Тијем злобнијем језиком
витеза не пали, 450
кога исти с том диком
непријатељ похвали;
који све дјелује
по божјем хотјењу,
и шњим се свјетује 455
у сваком чињењу.
Вишњијех су богова,
као видиш, осуде,
ма кћерца његова
свакако да буде. 460
АМАТА:
Што имају с мом кћером
богови чинити,
што ли се ње вјером
и станом мислити?
Ја сам ју родила, 465
ја сам ју слободно
опета вјерила
као ми јес угодно.
ЛАТИН:
Од веће и сасма
богове присвете 470
не сцијениш, љуби ма,
и ставне њих свјете.
I мене кроз твој грих
усили, да тако
погрдит будем њих, 475
и чинит опако,
да ријечи не сцијеним
краљевске ја моје,
да вјеру промијеним
и клетву у боје; 480
клетву и виру ставну, коју,
свједочећи божје име,
склопих с баном тројанскиме
и обећах му кћерцу моју.
Нигда тако худа и пријека, 485
како сада, нијеси била,
пакљена је срда њека
твоју памет обсјенила.
Злу сврху сам себи
и тешко зло мијени, 490
тко вишњијех од неби
не слуша ни сцијени.
Човјештва ну мога
пустит ми чинит не ћ',
ер свјета женскога 495
примати не ћу већ.
Зло стоји муж они,
и сви га не сцијене,
који се наслони
на луде свјет жене: 500
женска свијес мнократи
пожуде неправе
градове приврати,
погуби државе.
Тим дворници моји пођите 505
мудрога ти Дранча звати,
и вијећнике племените,
с којим се обћим свјетовати.
Шњим данаска ја ћу зборит,
као чинио јесам досле, 510
и мудро се разговорит
у овако тешке после.
ДВОРАНИН:
Лијепо је чути свјете знане,
мудра је свјета крипос јача,
него војске оружане, 515
нег тисућу бојнијех мача.
