Љ. Докле драги твој бјех, вило,
ни ки дражи уживаше
твоје драго лíце било,
честита ме вас свиет зваше,
и блажена врх блажених.5
V. Докле бјех ти у милости,
ни ка друга била вила
уживаше тве лиепости;
с божицом се промиенила
не бих, ка Адона грли.10
Љ. Друге виле слатки поглед
моје срце сада влада,
смрт за ку бих сваку и злед
поднил, ер је лиепа млада,
мене у прсиех сама носи.15
V. Лица била, русих коси,
младац л'јепши нер сунашце,
сад ме мисли собом носи,
кому у дар дах срдашце,
да га он влада, гизда моја.20
Љ. Ал' ну да се врати вило
наша прва љубав, и ја
сеј вил огјем лице било,
да с' ти од сад ма госпоја,
ја твој верни роб и слуга.25
V. За све ер он сунцу одсива,
ти с' лис, вјетри ким сви крећу,
с тобом мртва, с тобом жива,
кад би ми имат' таку срећу,
хотјела бих прибивати.30