Кроза ч ме разцвиљаш, срдашце, бога рад
* * *
Кроза ч ме разцвиљаш, срдашце, бога рад,
и плача надиљаш, молим те, рец' ми сад?
Реци ми сгриешење од мога живота,
за ко ми цвиљење да'е твоја љепота?
За што ја несрећан узрока не познам, 5
кроза ч ме љувезан изгара ноћ и дан.
А злобе није у ком, правда ће сваки суд,
праведан да с муком не пати љувен труд.
Ако ли познајеш и коју кривину,
за коју право јес да тако погину,10
реци ми узрок тај, нека знам чеса дил
умрием с плачем дај, и зашто ћутим цвил;
ер ако не рече мени тва љепота
за што се тој стјече врх мога живота,
сциенит' ћу неправ суд вазда твој до смрти, 15
ки чини мене труд да буде сатрти.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
|
