Крку, крку, ритка кашо моја

* * *

5

[Крку, крку, ритка кашо моја]

Крку, крку, ритка кашо моја,
мисли когод да ја месо јиден,
а ја јадна ритку кашу кусан.^[1]

Казивач: Марија Вулета из Подвлаштице.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

---

Референце

1. Успореди: Олинко Делорко, Љуба Иванова, Сплит, стр. 219, бр. 237.

Извор

Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXII Но. 1, 1994., стр. 16.