* * *
Крај Албус
Тихо је море као кал,
по њем се вози злата плав,
ва златој плави Албус крај,
а ш њим су многа господа.
Чињаху виће господа: 5
Чигова гора највиша?
Чигова јуба најлипша.
Петрова гора највишја,
Павлова јуба најлипша.
Говори Павлу Албус крај: 10
»С тобун ћу, Павле, вичерат,
с твојун ћу Марун ноћеват.«
»Послал ме, Маре, Албус крај,
он хоће с манун вичерат,
а с тобун, Маре, ноћеват.« 15
»»Не бој се, Павје, ниш тога.
Суседа ћедо_ родила,
дите ћу зет ја за руку
и златан прстен на руку...«
Кад приде Павлу Албус крај, 20
Маре му приде на сретај,
в руки з дитетом куми се...
»Мислел сан Мару јубити,
сад ми се ш њоме кумити...«
Дарова Мари прстен злат, 25
а Павлу куму сто дукат,
и младом чеду златан пас.
Остал је Мари добар глас.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 151.
