Коња кује Селим-беговићу, коња кује, коњ му поскакује; на коњу му оков позвекује. Коњу збори Селим-беговићу: »Дур ђогате, златна кито моја! 5 Не кујем те, да те препродајем, вен те кујем себи у сватове«. Стаде ђого кано јање мало.
Хрватске народне баладе и романце, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1951., стр. 43.
