Кому хоћеш, ма Љубице,
дати усти тво медене,
сред киех цвиетак од ружице
у разблуди многој жене,
једа, рају мој љубјени,5
затрављену слузи мени?
Кому ли ћеш из ме очи
поклонити, моја мила.
у киех сунце од източи
сја и ведра зора била? 10
једа с њих ће кад год доћи
био дан мојој мрклој ноћи?
Кому ли ће доћ' у срећу
твој прам чести, моје благо,
који јаснос има већу, 15
нег' ли източно злато драго?
Једа биће мени уљудна
у њем уза прем разблудна?
Кому ли ћеш прси биле
дат' грлити и врат мили,20
бјелоћом су ке добиле
сниег планина, лиер прибили?
Ах! једа су намиењене
за ме душе затрављене?
Плато обилна мојиели труда,25
срећни јазу, ки ме смрси,
дај ми спјешно тва разблуда
усти, очи, прам и прси,
не цкни, дај ми, ма госпоје,
од жеље ми душа поје.30
