Колицих видит јес које бих могал рећ
ки слугу на пјенез не могу вирна стећ;
то ли се гди стече, мјери се на злату,
тер му се нер рече веће да за плату.
А ово' од госпођ без плате служу, вај,5
ка да ми рече: "Пођ', тер за ме душу дај!",
не би ње живот мој заповид порекал, -
тер служби нијесам тој "Захваљам" још стекал,
а него дар који, а него здружен'је
које се достоји за вирно служен'је.10
Ну да ме избрани тер славни ње урес
одијева и храни и плаћа на пјенез,
сатворил што би тад - ну ми свак говори, -
кад служби вирно' сад ку милос не створи?
Мњу би ме сатрла ње чудна нељубав,15
мњу би ме раздрла како звир горску лав,
мњу би ме чинила животом да плаћу,
и што је стратила, самосто да враћу.
Моји су дни гори неголи од сужна,
покли ме тач мори ни крива ни дужна;20
тер плачем одолих досада ја овој
и мнократ још полих сузами образ мој;
а веће трпити не могу ову злед
нер рекох вапити овој зло упоред.
Тер кога стизати буду ја и срјетат,25
свакому казати овој зло рекох стат.
Ер да ме за роба гдигоди заплини,
још јој се подоба да вирнос процини;
а него о муци о својо' гди служу.
У камен затуци тко слиши гди тужу,30
тер слуга по доброј вољи се не дај рећ,
кад права нî на број бројена служба већ.
