КЊИГА
Овеј пјесни да се даду
Марку славну властелину,
Басељева Тома сину
у Корчули славну грађу.
Онај драга лијепа вила,
кâ је уфање слатко моје,
дзором бјеше уранила,
колак бистре воде стоје. 1740
Зазва мене: „Мој драг Сасе!"
и рече ми: „Узми, пиши,
и јак бисер ријечи нижи,
да пошљемо добре гласе
пут од Кркра мала града, 1745
у ком Марко Басељевић
веле славан властеличић
туј прибива с дружбом сада.
У весељу данке траје
Марко, ки је слава и дика 1750
од славнога Дубровника,
слатке пјесни туј спијеваје,
да се и он обесели,
гласе добре кад зачује;
у љубави туј станује, 1755
чути гласе добре жели.
Тамо далек од крајине
за добро ће теби имати,
кад му будеш ти писати
добре гласе, мој Сасине". 1760
Рекох: „Вило, реци мени,
гдје си с Марком ти опћила,
гдје ли ш њиме говорила,
негов да глас знаш поштени?"
Драга вила мени рече: 1765
„Његов тај глас слове свуда
по свем свијету од запада
дери одкле сунце истјече.
Кад спијеваше теј пјесанце
под сјеницом на крај мора, 1770
од Пељесца поврх гора
туј водећи --- танце;
чујахомо рајске пјесни,
Ванђелистин гди Мароје
ш њим у дружби слатко поје 1775
од горуће теј љувезни.
Не би била добро дзора,
када сладак тај глас мили
они у поред би пустили,
одговара гдје им гора, 1780
слатки жамор од птичица,
када пјесни теј спијеваше,
нада све се глас чујаше,
гдје биглише, од славица.
Којијем пјесни свеза мене 1785
и остале лијепе виле,
које са мном бјеху миле
на врх горе теј камене,
да га ћемо вик славити,
и вазда му бит држане. 1790
Од све наше, Сасе, стране
хтјеј драго га поздравити".
Кад тој славна вила рече,
сакри образ свој сунчани,
остави ме при фонтани, 1795
а од мене хрло утече.
За заповијед обслужити
онеј славне виле моје,
до милости славне твоје
хотјех пјесни одправити. 1800
Како када драга и мила
пастјерица бере цвијетје
рано у драго примаљетје,
да би лијепи вијенчае свила,
тер разлико цвијетје кити, 1805
да је вијенчац љепши веће,
а драчицу туј одмеће,
неће драче с цвијетјем вити:
такој и ви учините,
ер вас веле драго мољу, 1810
што 'е зло врз'те, добру вољу
с добријем срцем да примите.
Сад целивам руке ваше,
и молим вас рад љубави,
Лавра и Миха, свијех поздрави, 1815
рец', Сасин вас поздрављаше.
Настој свеђер здраво стати
и весело; тој тријеби је.
Слуга ћу се вазда звати
ваш, докли ме гроб прикрије.1820
