[Када славно подне звони]
Када славно подне звони,
Кад Марија сина роди,
Марија је укруњена,
Пуна духа напуњена,
Од анђела Габријела, 5
Анђел Диву кад поздравља,
Весело је тод оставља
Сада молин Диво тебе,
Да ти примиш мене к себи
I све моје родитеље 10
I остале пријатеље,
Бог помога све кршћане,
Слаки Исусе Назаране,
Који ришиш на криж за ме,
Ја сан узрок муке твоје, 15
Да ти платин дуге моје,
Кад у вртлу покличаше,
Час крваве отираше,
Ова круна грото крости,
Да ће пробит главан кости, 20
С њун ћемо се наругати
I свој образ напљувати,
Ово 'вако 'оће бити,
На крижу ћеш туд умрити,
Ој, анђеле Габријеле, 25
Саљен теби галијере,
Ни далеко нити близу,
Него доли у Индију,
Ди су куће Давидове,
I краљице Осибове, 30
Ну' ћеш наћи једну књигу
I у књизи мајку Диву,
Нити књигу штијујући,
Нити Диву дивујући
Ој, ти Дива, роди сина, 35
Име ће му Исус бити,
По тин ће се свит створити,
Ал' се Дива не вирује,
Него она 'вако каже:
„Ој, анђеле Габријеле, 40
Како и то море бити,
Нисан у ти грих упала,
Нисан друга запознала.”
Анђео јој проговори:
„Не бој ми се, мајко Диво, 45
У теби је дух присвети,
По кин ће се си'н зачети,
Име ће му Исус бити,
По тин ће се свит створити.”
Свети Павле говорија 50
Да се Исус породија,
Старцу Симуну,
Кад у уши дојде,
Све му жалост срца пројде,
Ој, Исусе, буди хваљен, 55
Увик, с мајкун Дивун,
Амен.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
