Кад види овај вил која је суначце
да кому од ње стрил израни срдачце,
анђелском љубезни уреси још образ,
да с већом бољезни жељному да пораз,
тер ктому вазме моћ, а рече још слузи: 5
"Ови ће дан и ноћ скончат се у тузи."
Ово чух од слуге, а затим од ње знах,
од таке тер туге и мене стиже страх.
Затој ми мнози још "Парја' страх, - све праве, -
издворит покли мож ње личца од славе." 10
Тер ово ја вељу, покли мни дику тој:
не прид' јо' у жељу, - море стрт живот мој!
Да би ме сатрла! ну је зло живот зал;
тко жели ње грла, он има вас пакал.
Тко љепос ње желе, мнозих сам видил ја, 15
смрти се веселе, а тире живот тја;
зашто им да пораз, а пак лик забрани,
зач за ме свој образ и личце још храни.
Тер ако узможе овако бит, вељу,
довијека, мој Боже, да т' ино не жељу; 20
ер када ја стечем у дружбу ње младос,
из гласа туј речем: ово је сва сладос.
Зач би ме у рају сцинил свак, дим управ,
да види гди трају у милос и љубав.
