Кад твоју љувену гди липос ја виђу
* * *
Кад твоју љувену гди липос ја виђу,
рад које све вену, уздишу и блиђу,
вељу ти у истину, мни ми се видјети
једну ствар једину неумрлу на свијети;
и зрив твих очи зрак вазел бих умрити,
прид богом гору пак за добро моћ рити:
липоту рајску ја видил сам на свит сај,
којој се достоја такмити вјечни рај.
Ма како, рају мој, могу ја умрити,
ако је поглед твој живот мој на свити?
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|