* * *
[Кад су Турци Скрадин поробили][1]
Кад су Турци Скрадин поробили
и липу су Мару уватили,
липу Мару Јурјеву сестрицу,
руке су јој гвожђем привезали.
Док водили, гвожђе притезали. 5
Молила и' Јурјева сестрица:
„Ао Турци, моја браћо драга,
сломит ћете моје танке руке!"
Одвели је Турци у галију,
у галију мед друге дивојке. 10
То видија слуга Николица,
то видија па је бесидија:
„Да је како јавит господару,
да су Турци Скрадин поробили
и прилипу Мару уватили, 15
и још друге Скрадинке дивојке."
Он отисну дриво сињин морем,
али дриву витра не бијаше,
да га носи Јури господару:
„Ао јидра, да вас витар надме, 20
још би мога спасити дивојку,
јер овако продат ће је Турци
на Леванту у да1еку порту,
'ди це бити и друге дивојке
на продају како луђе овце." 25
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
- ↑ Зларин, 21. IX. 1955. Казивала Јерка Стрика (Рица) рођ. у Зларину 1879. итд. Ибид., број пјесме 12.
Извор
Олинко Делорко: Народне пјесме отока Зларина, "Народна умјетност", 1980, књига 17, стр. 304-305.
