| 223. песма Пјесни разлике
|
Кад од нас далек ван сунач зрак отиде
* * *
Кад од нас далек ван сунач зрак отиде,
тер за њим кратки дан свитлостју изиде,
љепоте све буде своје земља сакрити,
толико ке жуде гледат се на свити.
Снигоме студени дут почну сјевери,
а бистри цаклени смуте се једзери.
Прид мразом све блиди, ништо се не схрани,
листак се не види од дубја на грани.
Од птица не чују пјесни се љувене,
да би рек тугују све ствари створене,
о сунце ме мило, ком слике нигди ни,
и што се тој дило, знај, види у мени,
кад год ми дигнеш тја липи тај позор твој,
весело киме ја све живу толикој,
тисућу злијех туга, болести зле прике,
које су за друга несрећним у вике
приз љето већекрат с муками чудниме
чине тај худи рат у мени од зиме.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
