Кад једном с том вилом стах да се раздилим,
јадовном ка стрилом чини ме да цвилим;
ар мни дат разговор, тер ми ста овој рит:
"У ови Бог зна двор кад будеш веће прит!"
тер личце и коси и грло прибило 5
к мени туј узноси, све слатко, све мило.
Тер мисли, - љувен блуд ако је тко кусил,
постављам у твој суд, - јесам ли туј сузил.
Ни кад се с ким убих у моје дни младе,
али што изгубих, не плаках јак таде; 10
ар на зло утече они час свис моја,
што хоће да рече ово сад госпоја:
једа ме одлучи оставит ње слава,
тер неће да мучи, - мни тијеме бит права?
Рад тога дотекох на грло прибило 15
с руками тер рекох: "Јадовна мâ стрило,
нигдар те ја пустит не будем, доколе
не будеш изустит теј ријечи охоле."
Истом ме загрли тер ову рич рече:
"Нисмо ли умрли, а вриме утјече! 20
Затој дил тој вељу и дају т' образ мој
да изме сву жељу из мене урес твој."
Не знах рећ ино ја нерли се придат њој,
придавши поћи тја, мислећи све на тој;
тер много живот љут ове дни проводим, 25
доколе у ње скут опет се ја згодим;
ар ме страх уздржи да ова госпоја
кадгоди не изврши што мисал мни моја.
