| 502. пјесма првог дијела Рањинина зборника. У седмом стиху је истахти можда грјешком мјесто истахни.
|
Кад годи, дим управ, дође ми на памет
* * *
Кад годи, дим управ, дође ми на памет,
Изусе, тва љубав, останем како спет;
останем вас узет, останем смамљен вас,
мислећи ти пропет како се да за нас.
Затој те хип и час мољу ја, дан и ноћ,
учини да мој глас прида те буде доћ,
тер ми дај твоја моћ истахти они плам
ки чини тебе оћ небески двор и крам.
А тој ти хоти сам патит зло тер умрит,
нека даш живот нам и начин к теби прит.
Што ћу тој зват и рит нер љубав, Боже мој?
ком учин' да горит буду ја, слуга твој;
да за те дам оној што ти да за мене, -
што него живот свој у муке свршене?
од којих спомене све чине, дим управ,
живот мој да вене, желећи тву љубав.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
|
