Кад годи, дим управ, дође ми на памет

Кад годи, дим управ, дође ми на памет
Писац: Шишко Менчетић

502. пјесма првог дијела Рањинина зборника. У седмом стиху је истахти можда грјешком мјесто истахни.

Кад годи, дим управ, дође ми на памет,
   Изусе, тва љубав, останем како спет;
   останем вас узет, останем смамљен вас,
   мислећи ти пропет како се да за нас.
Затој те хип и час мољу ја, дан и ноћ,
   учини да мој глас прида те буде доћ,
   тер ми дај твоја моћ истахти они плам
   ки чини тебе оћ небески двор и крам.
А тој ти хоти сам патит зло тер умрит,
   нека даш живот нам и начин к теби прит.
   Што ћу тој зват и рит нер љубав, Боже мој?
   ком учин' да горит буду ја, слуга твој;
да за те дам оној што ти да за мене, -
   што него живот свој у муке свршене?
   од којих спомене све чине, дим управ,
   живот мој да вене, желећи тву љубав.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.