* * *
Јуриша Сењанин
Пије вино тридесет Сењана
I мед њими Јуриша Сењане.
Кад се браћа вина понапила,
Онда браћа тијо позаспала.
Туд изајде седам Удбињаца 5
I повеза тридесет Сењана,
Пак их тера до Удбиња града.[1]
Домисли се Јуриша Сењане,
Он се њима премило молио:
»Ал вам Бога седам Удбињаца 10
Развежите наше беле руке,
Чудит ће се мало и велико
Како гони седам Удбињаца,
Како гони тридесет Сењана.«
Развезаше њима беле руке, 15
Преваре се, уједе их гуја.
Још говори Јуриша Сењане:
»Ал вам Бога тридесет Сењана,
Сад се држте за своје оружје.«
Скочило се тридесет Сењана 20
Поваташе си своје оружје
I посику седам Удбињаца.
|
|
Референце
- ↑ Удбиња, Удвина или Удбина такођер се често спомиње у пјесмама.
Извор
Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 82.
Варијанте
Јосип Кларић, Народне пјесме из Водостаја код Карловца, 1887, пј. бр. 27, ркп., МХ 93ц. Забиљежена од Ивана Кларића.
