Јур познам и видим, да заман ступаје Писац: Динко Златарић
* * *
ПЈЕСАН XCVIII
Јур познам и видим, да заман ступаје
од ове вил' слидим, ка за ме не хаје.
и да ће плата бит за службу и труд мој,
вазда цвил јадовит и смртни непокој
Она се слаткоме слободом свеђ слави, 5
ја везим, крутоме узом од љубави.
Бржа је прида мном од вјетра бјежећи,
а трудан ја за њом једва грем хрлећи.
Тијем кадгод пустим глас молећи с далека
једа се кратак час помисли да чека. 10
А ље се поспијеша, притврђа нер ками,
и неће да слиша што вапим с сузами.
Тер прављу сам себи: „Кад ћу ја одахнут?
Сто чиним? боље би да слиједим други пут".
Ну похлеп несвијесни толи мном облада, 15
да парјат моћ ми нî ови слид никада,
који ме заводи свих добар далече
и силом приводи гдје се зла смрт стјече.
Извор
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 222, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
