| 230. песма Пјесни разлике
|
Јур појах и цвилих размирје, рат и бој
* * *
Јур појах и цвилих размирје, рат и бој,
којим се надилих кроз љувен непокој,
ки ником у вику, сунач зрак што гледа,
болезан велику, жестоку тач не да,
колико, вај, мени, ки подних све труде,
ке даје паклени крај тим, ки смрт жуде.
Тим виле почтене, које стан држите
туј, гди дух не невене, који ви гојите,
приклоно с молбама мољу вас на свити:
по смрти писма ма чините живити,
нека дај тад људи чтећи ме невоље
могу кроз моје блуди творити што је боље,
ер мнократ тај, ки прав пут буде сашад оћ,
другом га указав може му дат помоћ.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
|
