Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/3
| ←Шена друга | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ТРЕЋА |
Шена четврта→ |
ЈОВАДИН (обрће се на ону страну с које је изишо и кара се с чељадим која иду за њим): Бре људи, помага', шта ово бива? Што ви је, шта ли сте упазили? Враг узо и оваку поган од града; будаласт и град и ко у њему спава! Не море чоек да поступи, што се одасвуд не окупе око њега њекакве хале, тер га завирују и стану се маскарит и тамашит њиме. Бре чујте ме, манити, не дрљајте, већ радите о свом послу, а пустите да људи мирно пролазе, ни си смијејте поштену човјеку у образ. До моје душе, нек ми оскубу бркове ко ниједном чоеку ако не натоварим големо првога кога угледам да ми се смије и цијери зубе.
МАСКАРИЉО: Што је ово, барони дисгразиати? што то хоће ријат? с кијем је имате? Је ли то лијепо стат се ругат форестијерима складнијем и поштенијем који овди доходу?
ЈОВАДИН: Здраво ми, праведна и свијесна онега чоека.
МАСКАРИЉО: Који је то начин? и чијем се имате смијат?
ЈОВАДИН: Аферим, до моје главе.
МАСКАРИЉО: Али сте угледали што смијешно у овему госпару?
ЈОВАДИН: Ба.
МАСКАРИЉО: Али није како и свак други?
ЈОВАДИН: Али сам хром али ћорав?
МАСКАРИЉО: Научите се боље познават складну чељад.
ЈОВАДИН: Врло добро збори.
МАСКАРИЉО: По свему, што се види у овему госпару, има се чинит цијене од њега.
ЈОВАДИН: Тастаман.
МАСКАРИЉО: Чељаде добро родјено.
ЈОВАДИН: Међу првијем усред Сарајева.
МАСКАРИЉО: Који има и памети и разума.
ЈОВАДИН: Тер је проучио и штит и писат да се не боји другога.
МАСКАРИЉО: Учинио вам је савише части што вам је овди у град дошо.
ЈОВАДИН: Право доисто.
МАСКАРИЉО: Није ови госпар које чељаде од руга ни за да се њиме ико смије.
ЈОВАДИН: Тако, до моје душе.
МАСКАРИЉО: I ко год се њим узсмије, имат ће је чинит са мном.
ЈОВАДИН: Господару, бимберићатос. Рингразиато га се и врло рингразиато.
МАСКАРИЉО: Жо ми је, госпару, видјет да једно чељаде ко ваше госпоство има бит примјено на ови начин и ја вам питам проштење за вас град.
ЈОВАДИН: Сциорие воштре, клањам ви се.
МАСКАРИЉО: Ја сам се намјерио видјет вас јутрос на Бргату кад сте се сјахали тер исте стали ручат; и складнос с којом сте јели оно круха ончас ми је чинила заћ за вами; и како ја знам да ви нијесте нигда били у овему мјесту, него сте сасвијем нови, драго ми је да сам вас ончас нашо за поклонит вам моју службу и доћ с вами и водит вас по граду, зашто веће пута ово пука овди не узима све помње која би се имала имат од складна чељадета.
ЈОВАДИН: Фала ви лијепо; то је сувише милости што чињавате за мене.
МАСКАРИЉО: Ја сам вам реко: нетом сам вас видио, ончас сам оћутио дје сте ме занијели.
ЈОВАДИН: Облегадо, врло сам вам држан.
МАСКАРИЉО: Што ћете? Ваша ме физономија поделектала.
ЈОВАДИН: То ми је голема час.
МАСКАРИЉО: Розпо сам ончас у вами њеку складнос.
ЈОВАДИН: Слуге ви смо.
МАСКАРИЉО: Њешто љубежљиво.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: Мило.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: Сладко.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: Племенито.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: Раздријешено, отворено.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: I срчано.
ЈОВАДИН: Ба!
МАСКАРИЉО: Вјерујте ми да сам ја васколик ваш.
ЈОВАДИН: Сциорие, облигадо.
МАСКАРИЉО: Ово што вам говорим, говорим вам из свега срца.
ЈОВАДИН: Вјерујем вам, до моје душе.
МАСКАРИЉО: Да сам ја имо прије час за бит познан од вас, ви бисте ончас знали да сам ја једно чељаде које што му је у срцу то му је свеђ и на устима.
ЈОВАДИН: Ја не мним инако, да Бог сачува.
МАСКАРИЉО: Непријатељ од фарфантарија.
ЈОВАДИН: Све то ја врло знадем.
МАСКАРИЉО: I који нијесам за ријет једну за другу. Погледајте моје хаљине дје нијесу како у друзијех; ма имате знат да сам ја родом из Напуле, на вашу службу, и хтио сам уздржат и начин од облачења и синчеритат од мога паиза.
ЈОВАДИН: То је баш добро чињавано. Нијесам ни ја хотио већ ине одјеће до ове што се носи по нашем вилајету и по свој Босни и Херцеговини.
МАСКАРИЉО: То вам боље стоји него све што је хаљина овди у Дубровнику.
ЈОВАДИН: Ови сам ћурак скројио баш кад сам се хотио упутит на ову страну. Стан, те пази ну, ово је фина нафа босанска, није је боље усред Сарајева; дао сам за њу петнаес цекина златнијех и мајстор који ми је је саставјо поклањо ми је пет фајде да му је аливеришем, већ не хтијах, ер је доисто лијепа, а и овђе чух да врло бегенишу ову одјећу; имат ће шта пазит.
МАСКАРИЉО: Имат, вераменте још се лакога кунтоша није видјело у Дубровнику.
ЈОВАДИН: I ја мним да није.
МАСКАРИЉО: Јесте ли изнашли дје кућу за вас?
ЈОВАДИН: Јок, не, већ идем дје одмаха тражит један оитурак.
МАСКАРИЉО: Доћу и ја добровољно с вами за проискат вам је, ја бо сам се веће увјежбо овди од паиза и знам свакога.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|