Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/23
| ←Шена једанаеста | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ПРВА |
Шена друга→ |
МАСЦАРИГЛИО: Тако, како ти сам реко, ствари су се упутиле дје ми жудимо; и како ти је он једнијех очи које не виду веле на далеко, а памети која још мање допире, тако ти сам га поплашио с правдом од овега паиза и справом која се чини према његову животу да ти је одлучио побјегнут; и за боље се моћ украстит содатима којијех му сам реко да им је заповидјено да га уставе на која год дође врата од града, одлучио ти се приобућ од жене за не бит познам.
ЏОНО: Знаш да бих га хтио видјет тако обучена.
МАСЦАРИГЛИО: Промисли ти с твоје стране доспјет комедију коју смо почели; а уколико ја узчиним моје шене с њиме, пођи ти... (Овди му говори на уши) Разумијеш ли ме добро?
ЏОНО: Разумијем, не брини се.
МАСЦАРИГЛИО: А кад га будем поставио онди, дје хоћу... (Опета му говори на уши).
ЏОНО: Веома добро.
МАСЦАРИГЛИО: А кад ооу буде приповидјено од мене... (Опета му говори на уши).
ЏОНО: Тако иде л'јепше од свијета.
МАСЦАРИГЛИО: Ево наше младице; пођ' ончас за да нас не види заједно.
|