Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/16
←Шена четврта | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ПЕТА |
Шена шеста→ |
ЈОВАДИН: Бон гиорно, сциориа, бон гиорно.
РЕНО: Сервитор, сигнор, сервитор.
ЈОВАДИН: Ви сте шјор Рено, јелте?
РЕНО: Јес.
ЈОВАДИН: А ја шјор Јовадин.
РЕНО: У добар час.
ЈОВАДИН: Мните ли ви, госпару Рено, да су Бошњаци какве будале?
РЕНО: Цијениш ли ти, сигнор Јовадине, да су Дубровчани какве живине?
ЈОВАДИН: А шта мниш, госпару Рено, да један чоек какав сам ја много ми се хоће за изнаћ жену?
РЕНО: А мниш ли ти, сигнор Јовадине, да једна дјевојчица каква је моја кћи веле јој се хоће за изнаћ мужа?
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|