Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/11
| ←Шена десета | Јовадин Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ШЕНА ЈЕДАНАЕСТА |
Шена прва→ |
КРИСТО: Ево вам овди једнога малахна и галанта лијека, једнога малахна и галанта лијека, кога ваља да узмете, ако вам је драго, ако вам је драго.
ЈОВАДИН: Шта тражиш, богати? Ја не имадем потребе од тега.
КРИСТО: Био је, госпару, наредјен, био је наредјен.
ЈОВАДИН: Чудна чоека до моје главе!
КРИСТО: Примите га, госпару, примите га; неће вам зло учинит, неће вам зло учинит.
ЈОВАДИН: Не ућера богме!
КРИСТО: Ово је један малахан сервицијалић, један малахан сервицијалић, бланд бланд, мекахан, примите га, примите га, госпару, ово је за очистит, за очистит, очистит...
(Вице и Мато, мужици, с оне осам барбијера сви с стрцалицам балају око Јовадина, пјевајући која слиједе, а у исто се доба удара).
Пиглиало сù,
Сигнор Мансù;
Пиглиало, пиглиало, пиглиало сù,
цхе поп ти фарà мале.
Пиглиало сù qуесто сервизиале;
пиглиало сù,
Сигнор Монсù,
пиглиало, пиглиало, пиглиало сù.
ЈОВАДИН (бјежећи): Бре, идите с врагом тамо, да вас понесе све што вас је. Не ућерасте, богме, не ућерасте.
(Спичар, два мужика и барбијери иду свиколици за Јовадином с стрцалицам у руци, а он трчи прид њима за шену, пак опет изходи на палак слиједјен од све ове чељади који иду за њим с стрцалицам у руци. Утолико Јовадин, угледајући Криста спичара дје му је приступио одизада за учинит му сервицио, диже барету з главе, подставија је пода се и сједа посред палка; а два мужика почињу опета: »Пиглиало сù« етц.; такодјер и барбијери танцајући с стрцалицам око Јовадина, а он виче: »Не ућерасте«).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|