* * *
Јеле и Микула
„Мајко Јеленина,
Камо ти Јелена?"
„„Моја је Јелена.
Доле на Дунају,
Доле на Дунају 5
Бело рухо пере.““
„На Дунају сам бил,
Нис видел Јелене,
Лех ча рухо њеје
По Дунају плава; 10
Све ча даље плава,
Све га ј' липје видет.“
„„Микула, синко мој,
Негрусти се ти поћ
Доли до Турчије?
Доли су Јелену 15
Турци уфатили.““
Микула се шеће
Доли до Турчије;
Микула се најде
Трећи дан в Турчији. 20
Микула се шėће
По турској палади;
Јеле га загледа
С турачке понештре.
„„Микула, љубић мој! 25
Микула, љубић мој!
Ча се туда шећеш?""
„Све споради тебе,
Јеле љубо моја!“
„„Микула, љубић мој! 30
Замањ пути твоји.
Синоћ су се Турци
За ме балотали,
Један ва другога
Балоте метали.“" 35
„Јеле, љубо моја,
Кога си допала?"
„„Микула, љубић мој!
Ја сан допаднула
Бега турачкога.“" 40
„Јеле, љубо моја,
Ча мајки споручаш?""
„„Ја мајки споручам:
Оно рухо моје,
Ча сам ја носила, 45
Нека га поделе
Убогим сиротам,
Највећ удовицам.
Корал он липи мој,
Кога сам носила, 50
Нека га понесу
Марији на Трсат.“" -
Учини се Јеле
Тицом ластавицом,
Пак је прилетела 55
Мики на рамена,
Онда ј' прилетела
У своје дворове.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
|
|
Референце
Извор
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 151-153.
