Јеле Јанкулова
Шетала је Јеле Јанкулова
По жардину, покрај перивоја,
У перивој ногон ударила,
Перивоју цвићу говорила:
„Перивоју, моје дробно цвиће, 5
„Нит ми рестеш нит ми плода дајеш,
„Кано ни ја Јеле Јанкулова!
„Ово јема девет годин дана
„Да сан млада за Јанка удана,
„Да, му нисан чедо породила, 10
„Нити ћу му млада породити!"
Мисли млада да не чује никор;
То је чује проклета секрва,
Она тркла, па је Јанку рекла:
„А мој Јанко, моје сунце жарко! 15
„Да ти знадеш што ти мајка знаде
„Откину би липој Јели главу."
„„Теби бора, стара мајко моја!
„„Кажи мени што ти, мајко, знадеш,
„„Откинућу липој Јели главу."" 20
Стала му је приповидат мајка:
„Шетала је Јеле госпојица
„По жардину, покрај перивоја,
„У перивој ногон ударила,
„Перивоју цвићу гроворила: 25
„Перивоју моје дробно цвиће!
„Нит ми растеш нит ми плода дајеш,
„Кано ни ја, Јеле Јанкулова,
„Ово има девет годин дана
„Да сан млада за Јанка удана, 30
„Да му нисан чедо породила,
„Нит ћу млада чеда породити."
Кад је Јанко гласе разумија,
Он дозива Јелу госпојицу:
„Теби бора, Јеле јубо моја! 35
„Обуци се штокод липје можеш,
„Поћи ћемо у гору зелену.“
I он греде у горње коморе,
I вазимје бритве оковане,
Које су му на кишћењу дане. 40
Кад су дошли срид горе зелене
Овако јон Јанко говорија:
„Теби бора, Јеле јубо моја!
„Је ли сила али добра воја?“
„„Да је сила у гори би била, 45
„„Добра воја посрид двора твога!““
„„„Теби бора, Јеле јубо моја,
„„„Је ли чедо ал се заметнуло?“““
Она му је млада бесидила:
„Нит је чедо нит се заметнуло." 50
Кад је Јанко гласе разумија,
Он повади бритве оковане,
Па ји меће Јели у срдаршце.
Како је је ласно ударија,
На ћорди јон чедо извадија, 55
Мало чедо м'ал је мушка глава.
Он је сиче на четири куса,
Па је виси о четири дуба;
Летућ јон је глава говорила:
Пуни, ветре, пуни мајиштрале, 60
I однеси мојој браћи гласе,
Да сан млада Јеле погинула
У горици ди се легу вуци,
Ди ме нико чуше ни видеше;
Да б' од кога не би ни жалила, 65
Венг' од Јанка, вирног драга мога!
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
