Је ли се икада, о лузи, гди видил

Је ли се икада, о лузи, гди видил
Писац: Марин Држић


Је ли се икада, о лузи, гди видил


* * *


Је ли се икада, о лузи, гди видил
   под небом до сада од ове љепша вил?
   румено ње личце призива суначце.
О свитла данице, устав се за мал час,
   вилиња стражице, тер позри на образ
   од ове, ка је цвит свих вила на сај свит;
и ви ине свитлости позрите за милос
   овојзи младости једину на липос,
   ке урес и дика вишња је прилика.
Ето је блажена, при којом почива
   и вода студена, ком личце умива,
   и ружа, ку носи, за урес од коси;
блажена трава и цвит, ки плеше ње ступај,
   блажен се може и рит зелени дубак тај,
   ки сјенцу њој чини у овој планини;
блажена и стрила, ком љубав стриља свих
   из лица ње била и из очи љувених;
   ер тужит слатко јес кроз рајски ње урес;
ма блажен задости, кому да добра чес
   ње рајске липости и рајски ње урес
   у слаткој љубави уживат на трави.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.